hrvatska, efke film

konačno. koliko samo na ovoj jedinoj ispucanoj roli ima meni dragih slika! čak je bilo preostalo par frejmova i za washington. još ako mlađo "potpiše" usmeni pristanak na objavu slika sa svog ledinka, onda će to bit prava stvar. doživio sam istu stvar koju fotografi doživljavaju di god dišu i pucaju film. svaka slika je draga iako možda i nije nešta. jednostavno se više ljubavi utroši kad se mora platiti film, a ljubav se onda očituje na strpljivosti pa na kraju na kvaliteti fotografija. pa imam ja mozak i znam da me ništa ne sprečava bit pažljiv s digitalijom, ali tomu baš i nije tako. pucanje puno slika, s mišlju da ih se kasnije može obrisati, ne vodi boljoj fotografiji. vodi čačkanju po kompjuteru zbog čega mnogi nesvjesno i kupe bolju digitaliju. ako češ nešto poslje obristi, zašto uopće to uslikati? bez muke nema nauke, kakav god alat bio. unaprijed sam se odučio objaviti samo pet (5) slika pa kud puklo. slike su nastale oko podnevne šetnje s hrcom (skrolujte dolje do 3 slike u seriji na njegovom blogu. prepoznat ćete svećenikova ledja) i željkom po glogovici (prve 3), kindrovu (i oriovčiću, a te možd drugi put). prve 3 su rezultat lijepog hrvatskog običaja čekanja svećenika kako bi mu se tutnulo lukno. al sam se napričao s mještanima dok je hrc škljoco foto-zatvaračem. jako su mi drage ove slike. to su, po mom mišljenju, moji ponajbolji radovi. slike su suptilne i sadržavaju finu atmosferu. čak sam u kušnji da ih pokušam objasniti, ali onda bi se bavio fotografskom recenzijom, a ne fotografijom. bavim se fotografijom, da nema zabune. slike su pomalo tužnog tona i morat ću uslikati par takvih po washingtonu da ne bude: udro po efkeu u hrvatskoj, a washington roka u živim bojama digitalije!